Никола Тесла, електроинжењер, проналазач

(10. 7. 1856-7. 1. 1943)

Никола Тесла, амерички научник српског порекла, највише је допринео науци и технолошком прогресу света као проналазач обртног магнетног поља, индукционог мотора, полифазне наизменичне струје, генератора и комплетног система производње и дистрибуције електричне енергије. По њему је јединица међународног СИ система добила назив — мера за магнетну индукцију "тесла". Тесла је конструисао генератор струја високе фреквенције и напона, данас познат као "Теслин трансформатор", трансформатор без језгра, Теслина завојница, или Теслин калем.

1881.

почиње каријеру инжењера у Будимпешти и ту остварује своје прво откриће, апарат за појачање гласа код телефона;

1882.

проналази обртно магнетно поље. Исте године одлази у Париз да ради у Едисоновој компанији;

1883.

послом борави шест месеци у Стразбуру; овде је направио радни модел индукционог мотора;

1885.

напушта Едисона, оснива сопствену компанију и пријављује прве патенте из области лучног осветљења;

1887.

пријављује патенте индукционог мотора и система произвођења, преношења и коришћења електричне енергије; држи предавање пред Друштвом електротехничких инжењера у Њујорку; склапа уговор са Вестингхаусом о коришћењу својих патената;

1889.

ради годину дана на усавршавању својих мотора у Вестингхаусовој фабрици која почиње њихову производњу навелико;

1890.

почиње да се бави експериментима са струјама високе фреквенције; проналази генератор струја високе фреквенције;

1891.

проналази трансформатор без језгра.

1893.

својим експериментима постиже велики успех на Светској изложби у Чикагу; заједно са Вестингхаусом убедљиво демонстрира свој систем производње, преношења и коришћења наизменичних струја што је било одлучујуће за усвајање тог концепта приликом градње хидроенергетског система на Нијагариним водопадима;

1894-95. 

проналази механичке осцилаторе и генераторе електричних осцилација;

1895-96. 

бави се истраживањима из области рендгенских зрака;

1897-98.

истражује могућности бежичног преноса енергије; приказује модел теледиригованог брода, што је први експеримент коришћења радио таласа за даљинску контролу;

1899.

у Колорадо Спрингсу гради лабораторију и у њој експериментише са осцилаторним трансформатором од 12 милиона волти;

1900-05. 

на Лонг Ајленду код Њујорка прави антену Светске радио станице са циљем да направи глобални систем преноса вести и енергије;

1907.

направљен први радни модел Теслине турбине у којој примењује нов принцип искоришћења енергије флуида путем трења;

1909.

прави скице и прорачуне за аеромобил; врши прве тестове са парном и гасном турбином;

1911-13.

испитује своје парне турбине у Едисоновој централи у Њујорку;

1913.

добија основне патенте за пумпу и турбину у којима користи нов принцип; пројектом генератора за чеоно светло за локомотиву почиње сарадњу са Компанијом Дресел;

1914.

пријављује патенте за неколико типова брзинометара; ради на конструкцији различитих типова фонтана;

1917.

ради на турбо-динаму;

1918-20.

сарађује са Компанијом Алис Чалмерс ради производње и испитивања својих парних и гасних турбина;

1920-23. 

сарађује са Компанијом Бад ради производње аутомобилских мотора;

1928.

добија патенте за летилицу са вертикалним полетањем;

1930-35.

бави се побољшањем процеса производње и прераде сумпора, гвожђа и бакра;

1936.

предлаже пројекте телегеодинамике или вештине преношења енергије механичким путем кроз земљу и одбрамбеног оружја популарно названог "зраци смрти";