Биографија Николе Тесле

Никола Тесла, електроинжењер, проналазач

(10. 7. 1856-7. 1. 1943)


Никола Тесла, амерички научник српског порекла, највише је допринео науци и технолошком прогресу света као проналазач обртног магнетног поља, индукционог мотора, полифазне наизменичне струје, генератора и комплетног система производње и дистрибуције електричне енергије. По њему је јединица међународног СИ система добила назив — мера за магнетну индукцију "тесла". Тесла је конструисао генератор струја високе фреквенције и напона, данас познат као "Теслин трансформатор", трансформатор без језгра, Теслина завојница, или Теслин калем.


1881.
почиње каријеру инжењера у Будимпешти и ту остварује своје прво откриће, апарат за појачање гласа код телефона;


1882.
проналази обртно магнетно поље. Исте године одлази у Париз да ради у Едисоновој компанији;


1883.
послом борави шест месеци у Стразбуру; овде је направио радни модел индукционог мотора;


1885.
напушта Едисона, оснива сопствену компанију и пријављује прве патенте из области лучног осветљења;


1887.
пријављује патенте индукционог мотора и система произвођења, преношења и коришћења електричне енергије; држи предавање пред Друштвом електротехничких инжењера у Њујорку; склапа уговор са Вестингхаусом о коришћењу својих патената;


1889.
ради годину дана на усавршавању својих мотора у Вестингхаусовој фабрици која почиње њихову производњу навелико;


1890.
почиње да се бави експериментима са струјама високе фреквенције; проналази генератор струја високе фреквенције;


1891.
проналази трансформатор без језгра.


1893.
својим експериментима постиже велики успех на Светској изложби у Чикагу; заједно са Вестингхаусом убедљиво демонстрира свој систем производње, преношења и коришћења наизменичних струја што је било одлучујуће за усвајање тог концепта приликом градње хидроенергетског система на Нијагариним водопадима;


1894-95. 
проналази механичке осцилаторе и генераторе електричних осцилација;


1895-96. 
бави се истраживањима из области рендгенских зрака;


1897-98.
истражује могућности бежичног преноса енергије; приказује модел теледиригованог брода, што је први експеримент коришћења радио таласа за даљинску контролу;


1899.
у Колорадо Спрингсу гради лабораторију и у њој експериментише са осцилаторним трансформатором од 12 милиона волти;


1900-05. 
на Лонг Ајленду код Њујорка прави антену Светске радио станице са циљем да направи глобални систем преноса вести и енергије;


1907.
направљен први радни модел Теслине турбине у којој примењује нов принцип искоришћења енергије флуида путем трења;


1909.
прави скице и прорачуне за аеромобил; врши прве тестове са парном и гасном турбином;


1911-13.
испитује своје парне турбине у Едисоновој централи у Њујорку;


1913.
добија основне патенте за пумпу и турбину у којима користи нов принцип; пројектом генератора за чеоно светло за локомотиву почиње сарадњу са Компанијом Дресел;


1914.
пријављује патенте за неколико типова брзинометара; ради на конструкцији различитих типова фонтана;


1917.
ради на турбо-динаму;


1918-20.
сарађује са Компанијом Алис Чалмерс ради производње и испитивања својих парних и гасних турбина;


1920-23. 
сарађује са Компанијом Бад ради производње аутомобилских мотора;


1928.
добија патенте за летилицу са вертикалним полетањем;


1930-35.
бави се побољшањем процеса производње и прераде сумпора, гвожђа и бакра;


1936.
предлаже пројекте телегеодинамике или вештине преношења енергије механичким путем кроз земљу и одбрамбеног оружја популарно названог "зраци смрти";




Последња измена: понедељак, 23. март 2020., 13:29